ZZ1:

PUT KA PEKINGU...

18. August

Mala pauza ili sta?! Ne, samo se stiglo u Kinu, drugu planetu!!! Red, rad i disciplina je izreka poreklom, verovatno sa istoka.

Pa jos kad vozis bicikl kroz ovu izuzetno lepu zemlju, pod pratnjom ili imas dve kontrole prred Bejingom jace nego na granici ili kad te u hotelu sa zebnjom proveravaju, dodje ti jasno zasto je PAROLA ovih(vise od) igara jedan svet jedan san. Sve ideologije i pre i posle >pakuju< tu parolu.

Natpis veci i od samog Zida je tamo, kod Badalina, mesta gde se odrzavala biciklisticka trka ( i na kojoj su nasi dobro, za nase uslove prosli) i koje sam prosao uz malu pomoc kineskog prijatelja, bicikliste.Sreli smo se u mestu gde sam spavao poslednje vece pred Peking  i on me je proveo samo njemu znanim putevima, puticima i stazicama sviih tridesetak km.

Kad tamo, dzungla, milijarde ljudi, sarenilo i vasar; opsti kiceraj! A samo pre koji dan, na pomenutoj trci, niko ili gotovo niko. Doduse i ja sam je gledao na tv, ali prva pomisao mi je bila> gle, kako su gledaoci nacrtani<. Potvrdu za to, sam dobio i od nasih koji su bili tamo.

Slicno je bilo u nedelju na maratonu, a i danas na triatlonu. Daje to sterilan ukus, ali ako se malo bolje razmisli mozda i nemoze drugacije. Ovde ima toliko sveta,u metrou, autobusima, prodavnicama, na ulici u parkovima... k`o Kineza.

p.s. 1. nasa trka ce biti bolja,

p.s. 2. nemogu da ispratim nesto od navedenog fotkama, sada, jer iz ovog kluba nemogu da se salju.A klub je zaista mali, samo nekih milion racunala i sva ta kucista pod kljuce. Nikakve ih molbe nisu umilosivile.

p.s. 3. dali ja donese one medalje nasima?! Taj dan sam bio u selu i Cavicu urucio onu zastavu sa potpisima (pa koje potpisao, potpisao). I posle se to zalilo!!!

p.s. 2.1. i to ce uskoro osvanuti na racunalu... p.s. 4. uskoro je za nedelju dana, po povratku!

 

13. August:

Kako nazvati javljanje iz Kine . Mozda razglednica sa druge planete. Upravo tako, narocito kad se dodje u veliki grad(a upravo je tako zapoceto;jer granica se morala preci vozom), a obreo sam se, ispostavilo se u visemilionskom Datongu.

U svoj toj vrevi, gde ljudi stvarno kao mravi, ili kao kad na vodu pustite komadice stiropora, zuje, covek nezna gde da se okrene. Natpisi na kineskom(ni traga od srpskog), aljudi jos manje pricaju srpski da bi ih citav svet razumeo. Steta, jer to je petina stanovnistva planete.

Na ovoj teritoriji ima lepote i za vieod te jedne petine, ali sto je urnisuto je posebna prica. Ekologija, zastite zivotne sredine i tako to ovde su misaone imenice ili se na to u Kini gleda na poseban nacin.

Sve u svemu haos, ali najlepsi haosna celokupnim putesetvijama i nesto sto nosi poseban pecat. I ljudi i boje i mirisi, da, tu je i hrana-prica  za sebe. Jos malo pa Peking !

05. August:

Mongolija, brdovita zemlja, a nije na Balkanu.Mali i ponosan narod - onaj sto je dosao do krajeva iz kojih smo se sad mi zaputili u suprotnom smeru. Kazu osvajali, a verovatno ni tad nije moglo bez dobrodoslice petokolonasa. Jos malo geografskih podataka: na preko 2 mil. kv. km zivi svega nesto vise od dva miliona ljudi - racunam to je oko14 Sbija, a koliko imamo stanovnika, samo nebo zna!

Zato iduci sa severa ka glavnom gradu Ulan Batoru (odakle ovo pismo upucujem), prodjoh kroz samo jedan grad u pravom smislu reci, kroz 2-3 sela ili vise lice na postaje polupustinjske, a ostalo su rastrkane jurte (slike naknadno) u kojima nije bas lepo spavati kao sto egzoticno izgleda na slici ili na ekranu. I sve to na putu od oko 350 km. Ali kakvih 350 km.

Dosad najbrdovitijih, najtoplijih, ai vetrovitih. Prvi dan doziveh (polu)pustinjsu oluju. Trenutno je 40 stepeni, akako je u pstinji- samo kosmos zna  i jedna Poljakinja i Francuz kojisu prosli,koje sam skoro sreo i koji su mi to ispricali. Ja jos malo ove severnomongolske geografije.

Sve blize prestonici oseti se dah zapada (sa revolucijom ili bez nje), sve je komercijalizovano - al` kad das bicikl jedan krug,ti mozes besplatno da jases. No, tim biciklom se trbalo izverati na preko 1 500 m n.m. ,na kojoj lezi UB, pa pre toga jos jedan visi prevoj, ana srecu ili nesrecu nisu obelkezene visine, a koliko sam ih prejahao broja im se nezna.

Oni su sada iza mene, a Peking ispred. Necu stici na otvaranje, mogu to oni i bez mene, al` vazno je da je ce tamo biti prvi veci triatlon posle apatinskog!
Pozdrav!

31. Jul:

Na vidiku nam je izlaz iz majcice Rusije. I vreme mu je bilo. Posle skoro 45 dana, vise od 6000 km putesestvija na istok, skrenucu na jug i samo dvestotinak km odverglati do Mongolije, zemlje postojbine Dzingis kana .Istoimeno pivo ima da se kupi u radnajama po mestima u Burjatiji.

Republika naroda mongolskog porekla u cijem glavnom gradu se trenutno nalazim .To je Ulan Ude, na reci Selengi,( u njoj se okupao nisam,ali ona se uliva u Bajkal, atamo sve sa zastavom zaplivao sam ja) raskrsnica jer dalje na istok jos samo nekih par hiljada km i eto ga Habarovsk i Na Dalekom Istoku Vladivostok. I dalje imam susrete kao u najboljim filmovima. Srecem jos biciklista ,iz suprotnog smera sa informacijama o Kini.

Tu je jedan svaba koji je isao isto prvo tokom Dunava i naravno prosao je kroz NSad. Posle je vozio kroz Tursku, Iran i tako to. Najbolji je bez sumlje osamdasetdvogodisnji (82) austalijanac koji na motociklu starini-suza `87 god. i samo 200ccm vozi od Londona preko Svedske ,Finske  do Vladivostoka Svaka cast. Nisam video dali pije pivo,ali gde da pisem clanke a da ne spomenem ovu tekucinu. Kroz celu Rusiju, u svakom trenutku i bukvalno na svakom mestu mozete kupiti napitak zute boje.

Razna marke, razna pakovanja. svih zapremina i sarenih cena nude se Baltika ,Ohota, Tolstojak Sibirska kruna ,Beli Medved,Zigulijevsko itd,itd...

Mnoge nisam nabrojao, a i pomenuta se pisu drugacije kao sto im je redizajnirano pakovanje,al` najbolje je kad vidite plastiku od 5 l, atu su i tradicionalne staklene flase(bespovratne pa smeca pivskog na sve strane), konzerve(ima i od litar, recimo Tuborg).

Stranih piva ima(sad vec i japanskih), a uostalom sve vece pivare su kupili zapadnjaci. I svi (tako se barem cini-ili ne) piju pivo. I na sve strane, kao kod nas,zato mladi,ustvari slabo znaju gde je tamo neka bratska Srbija ! Pozdrav!

23. Jul:

Dalje razgledanje Sibira,

gde smo ono stali, vise ni sam neznam, nizu se kilometri , promicu krajolici ili ti smenjuju se brda i brdasca, jer ko je skazal da je Sibir ravan, a narocito sto se vise odmice na istok, trnutno severoistok. Prosli dakle Omsk(Artem i Dima), Novosibirsk(Timan i Dima) u Keremovu Goran,a evo danas u Krasnojarsku Ilja i Natasa. Obilazak i razgledanje gradova, potraga za spoljnim gumama i zbicama, kojih eto bas nema ni u milionskim gradovima. Krasnojarsk, na velikom Jeniseju, okruzen brdima i sa preko svake mere susretljivim ljudima.

Obicno nas pitaju sta jedemo i gde spavamo. Pa, kao kad idemo na more samo sto ovo more traje. Rusija, sa ogromnom putnom mrezom ima izgradjenu infrastrukturu koja se naravno jos siri i razvija.Sistem gostilnica, motela i kafea je zadovoljavajuci, ali za prevoz nesto brzim sredstvima nego sto je bicikl (Omsk-Krasnojarsk npr ~1500 km). Tu se moze pristojno jesti i odihati, spavati, okupati (tu su i mnogobrojne sibirske reke, recice i potoci) cene spavanja od 200-75o rubalja 36,5 istih za jevro za kojeg prodadesmo i Karadzica. Desilo se par vise puta da smo upali i vakum,odnosno u razmak od po 60-70 km kad nema spavanja, a najgore je kad pitas gde je sledeca gostinica (literature te vrste jos nema), Rusi odgovaraju tu blisko je ili konkretno 2 km, a bude 20. Slucaj od pre neko vece iza Marinska, kada sa sigurnoscu tvdi vise njih da je spavanje moguce naci za 15 km, a mi smo vozili 5o. Ili kad zena u kafeu od preko puta nezna da gostilnica naspram neradi. Imali smo slucajeva da dodjemo kasno, odnosno da nebude slobodnog mesta, ali srecom to je bilo svega 2-3 puta. Sve u svemu dobro je putesestvije ser nastavljaju, a ja se javljam, a kad to pokusam javnim telefonom i nekoj od tih gostilnica (imena Sputnjik, Tri medveda...)i stavim karticu, a ista neradi najolji je odgovor neke djevuske da nezna da li telefon raboti ili ne.

Do sledecih pisanija dosvidanija!

08. Jul:

Nastavak putesestvija, poceo je drugi mesec olimpijske trase, koji nas je zatekao negde u Uralu. Kazem negde,jer ova planincuga je duga oko 2000 km, a siroka, to moga sada gotovo tacno da tvrdim vise od 500 km. Cim se izade iz Samare, dakle sa leve obale Volge teren pocne postepeno da se izdize i onda kroz citavu Baskiriju, Rusku republiku teren je Uralski da bi zatim doslo ono pravo, a da ustvari niste na nekoj prevelikoj nadmorskoj visini. nigde nem aobelezija o tim podacima, tek u jednoj boljoj karti videh da je glavni prevoj na oko 800 m n\m. na tom, uslovno receno prevoju je i mesto koje spaja Evropu i Aziju.

Pomalo neugledno obelezije, jer negde drugde to bi bila turisticka Meka je gotovo nupadljivo pored federalnog puta M5 Moskva Celjabinsk-i potom se teren malo strmije spusta do Ovog Sibirskog grada. Trenutno smo u Kurganu, negde na polovini nase marsute-zato evo malo price o dosadasnjim susretima. Pod tim podrazumevam pre svega susretanja sa ljudima koji putuju na isti nacin kao mi.

Jos u nasoj zemlji,a bilo je to davno sreli smo dvojicu Nemaca-isli su uzvodno; u Rumuniji, duz dunava koja slovi kao popularna trasa pretekli smo dva para, mislim da su Nemci. sa jednima smo i nocivali u jednom motelu soba do sobe,ali sto oni ili vise mi nismo bili nesto raspolozeni za pricu. Prvi sledeci susret, kao u filmu, a u moldaviji na vrhu jednog hupsera,ja ispinjem u nekoj pstari kad sa drge strane imam sta videti. Dvoje starijih na specijalkama ,natovareni sve i sa ajkulom -daskom za plivanje. jer ,ispostavlja se stariji par kanadana su triatlonci, Naravvno Iron man.

O jeee! Njihov komenntar i prvi koje su sreli na putu od Moskve do gde/Pa naravno u Crnu Goru!I onda hiljade km do prvog naradnog susreta i to kakvog-malo je reci filmskog.Opet je bilo uspinjanje,ono Uralsko kad tamo japanac. Nisam ,moram priznati pogodio jer covek je visok,skoro 2 m, ali to mu nesmeta ta jezdi od Vladivostoka do Lisabona, oko 15000 km,n asta planira da potrosi pet meseci. I dok mi ne susrecemo biciklopunike, on ih je video puno.

Pa naravno, jer mnogi putuju na istok ,tj svi putevi vode u Peking. Zanimljivo je, na dva mesta smo culi i o dva Hrvata, mislim da su Zagrepcani, atu je prica i o jos nekima,sto vece grupa sto individualci. Pomenuo bi i susretanja sa motociklistima: na jednoj pumpi pred Ufom,dvojica Nemaca,zaslih,duboko u sedmu deceniju koji su na putu od Kelna do olimpijade i nazad. jedan je ucestvovao na olimpijskim igrama ,davne 1960. kiad sam ja ono valjda roden i poznaje Cerara.

Dakle,gimnasticar. Veliku gimnastiku primenjuje i dese4toclana grupa Madara,koja sa jednik autobus-kombi ala ko to tamo peva i starim duplim motorom pravi ekspediciju do Pekinga. posebna prica su sureti sa Rusima. Nije sve u onom davaj nalit, ali o tome drugi put.Pozdrav!

27. Jun:

Vec nedelju dana jezdimo Rusijom, a tek,tek smo zakoracili u nju. Od svih dimenzija ovde postoji samo jedna: ogromni prostor.I u razgovoru sa ljudim, kada im spomenemo kuda idemo i sta sve treba da prodemo,oni reaguju kao da je pred nama beskonacni prostor. dakako, mnogi od njih nikad nisu bili u tim krajevima, a opet sreli smo coveka koji je bio u vojsci, svojevremeno u Mongoliji pa nam je pricao o tome.

Ljudi su stvarno susretljivi, ljubopitivi su i sami zapocinju razgovor, izlaze u susret tako da u tom pogledu nemamo problema. Da piju, piju, a susretali smo se i sa slucajevima korupcije i mita. No, to nas ne zadrzava u nasem napredovanju pravcem Rostov-Volgograd-Saratov-Samara.Danas smo prosli mesta Engels i Marks, a upravo iz ovog drugog se javljam i koji se nalazi oko 3500 km od djackog.

 Par dana unazad,tj.tacno 22.06. na godisnjicu napada Nemacke na SSSR nasli smo se u Volgogradu, gde smo obisli monumentani kompleks Mamajev Kurgan posvecen velikoj bici 2. svetskog rata, staljingradskoj.

Ovaj spomenicki kompleks je uvrscen u sedam cuda Rusije. Upravo, posle Vogograda upali smo u ciklon i tako tri dana kisa i hladan, ubitacan vetar. No, kako to obicno biva, posle kise sunce sija. Pozdrav

17. Jun:

Malo je nazvati ovaj projekat putovanjem i svaki dan u vremenu "dokolice", a njega poprilicno ima razmisljam, odnosno razmisljamo o velicini putovanja koje smo preduzeli. Evo, presli smo i 2 000 km, to je nesto vise od prve petine puta, vec smo ostavili za nama tri zemlje: Rumuniju, Moldaviju i Ukrajinu.

Polovina ove kilometraze je bila bas u ovoj velikoj drzavi na ciji severoistocni kraj smo stigli i za dan-dva prelazimo u Rusiju.Trenutno smo u mestu Primorskje, Na obalama Azovskog mora i trebali reci da sam upraznjavao prvu disciplinu triatlona.

Ovo bi trebalo da bude neko mondensko letovaliste, ali u mozda neko drugo vreme i u nekom drugom svetu-vazno je da ce oni sada u nato. Inace, put nas vodi pored velikih vodenih povrsina.

Seticu se, pocelo je u nedelju, 01.06. kupanjem u Tamisu na pancevackom triatlonu, a gle onda opet u ponedeljak dolazimo u Pancevo, spavamo kod Zlog i boreci se sa Dunavskom kosavom, prelazimo Derdap, da bi pratili, taj nas Dunav gotovo celim tokom kroz Rumuniju."Kriomice" ga napustamo i prelazimo u omalenu Moldaviju, sa najvecim brdima do sada, da bi ustvari jos jednom presli uz levu obalu Dunava, tacnije njegove ogromne delte koju sad pratimo iz Ukrajine.

Gotovo neopazeno, zato izbijamo na obalu Crnog mora i njegovim razudenim obalama vrludamo, kada nailazimo na usce Dnjestra, prelazimo most koji cuva vojska i nastavljamo dalje na severoistok.

Tu su stalno rukavci koji se zovu trebali to reci Limani i onda prelaz preko Dnjepra i bezbroj kanala u sistemu njegovom koji pokrivaju poluostrvo Krim. Za sada toliko od nas i nasih biciklova,do neke trece velike vode Pozdrav!