O triatlon klubu Dynamic:

10 година - 500 лига

Триатлон клуб „Динамик“ је ове године навршио десет година од свог оснивања. Званично настао у оним најтурбулентнијим временима, кад нам је помоћ стизала с неба и кад је проф. Фратрић и буквално између звука сирена ишао у Београд и почетком јуна `99. године у министарству спорта регистровао један, по својим успесима, сигурно, најуспешнији триатлонски клуб у земљи. Прича о клубу почиње, ипак мало раније. Група заљубљеника у спортове издржљивости, твораца „Новосадског маратона“ почела је да се бави и триатлоном. У тој групи су били Милан Долга, Драго Бороја, Срћан Коцкаревић, Душан Мандић и Зоран Зивлак. У првој половини деведесетих они одлазе на триатлонска такмичења код нас и у окружењу, а потом и сами организују триатлонске трке. Један од првих, ако не и први олимпијски триатлон уприличен је 1994. године у Бачком Петровцу. Две године после тога З.Зивлак прави први новосадски триатлон који се те и наредне године одвијао на просторима популарног Дунавца, а затим, како је под утицајем Ф.Фратрића јачала триатлонска секција триатлон је премештен на „штранд“ у епицентар летњих догађања града.

Уз проф. Фратрића, тада запосленог на факултету физичке културе(био је ту као асистент и млади стручњак Александар Дејановић), пристижу и први квалитетни такмичари, његови тадашњи или будући студенти. Први од њих и са највише успеха је био Ненад Сударов. Деценију бављења триатлоном Сударов је обележио блиставим успесима: вишеструки првак државе, Балкана, победе на тркама у земљи и иностранству од којих су му сигурно најмилије оне на получеличном триатлону остварене на Јадранском острву Мљет. Уследио је прилив младих снага, тако да клуб са својим званичним оснивањем броји преко двадесет чланова. Споменићемо: Владимира Цвејића, Ивана Грујића, Николу Мучалицу, Давора Поповића, Тијану Ранков, Александра Шукића, Душана Дрчу, Луку Станића, Дамира Ђукића, Аницу Фелбапов, Витомира Нићетина, Давида Кузмановића, Силвију Кадаш, Бранислава Јовића, Биљану Радујко. Важно је да је већина ових момака и девојака дошла са пливања, а то је велика предност у бављењу триатлоном. Мећутим, та пракса није за све ове године успела да заживи, а сигурно да би то био најбољи пут ка остваривању највиших резултата. Доказ за то је и појава Светлане Бркић, пливачице из Кикинде, која долази у Нови Сад на студије ФФК, код проф. Фратрића, а истовремено постаје и његова најуспешнија пуленка. Цеца је обележила прву половину ове деценије код нас и својим резултатима поставила Србију на триатлонску мапу света. Готово да је била и близу сна готово свих спортиста, а то је одлазак на Олимпијске Игре. Но, животна догађања су је одвела у неку другу причу.

Клуб и такмичари су из године у годину чинили пуно напора да овај атрактивни, захтевни спорт развију. Постизани су завидни резултати на многим такмичењима, а поред триатлона „Динамиковци“ су учествовали и у надметањима изведених и основних спортова. Традиционално се одлазило на трке у земљи, редовно смо били учесници Балканијада, а када су могућности омогућавале такмичило се и на највећим смотрама триатлонаца континенталног и планетарног типа. Свакако, најупечатљивији су одласци у суседну Мађарску и учешће на тркама које су организовали наши спортски пријатељи у Кечкемету, Лакителеку, Сегедину.

Неодвојиво од имена клуба су и догађаји које он организује. Новосадски триатлон је догурао до бројке четрнаест, а у циљу популаризације три у један спорта ТК „Динамик“ је правио и помагао у организовању трка и у другим местима. Најзначајнија је она у Сивцу, тј. Малом Стапару, која је захваљујући њеном оснивачу, нашем члану и засад једином Iron man-у Вити Нићетину, достигла завидан ниво. Незаобилазно је споменути сваконедељну манифестацију, типа јавног тренинга- незваничне трке под називом „Лига трчања“, која је досегла лепу цифру од 550 појављивања, и кроз коју је протрчало преко тристотине људи. Ту је и пролетњо-јесење трчање полумаратона на Камењару познато као „Еко мачак-полумаратон“, све само не еко помодарство.

Ипак, последњих година друштвена збивања и амбијент као да нас вуку уназад. Клуб се сусреће са бројним потешкоћама, прилив такмичара није онакав какав би требао да буде. Условно речено, други већи талас је довео у наше редове Бошка Ступара, Сашу Глушицу, Ксенију Бодловић, Јовицу Пеулића, Катарину Волић, Немању Николића и прекаљеног спортисту Бору Дрчелића.

То се поклапа са периодом кад клуб „отвара“ нову базу, Поповицу. Висински камп и сарадња са планинарским друштвом „Медицинар“ отворила је неке нове перспективе. Могућности су велике и највише је до људи, до нас у ком смеру ћемо кренути, јер Нови Сад и његова околина су леп терен за бављење триатлоном. Тако се из тог и толиког града, све са околиноим појавила тројка Швоња, Миловац, Стојановић; из пливачког клуба као потенцијалног расадника добрих триатлонаца. И заиста Огњен Стојановић веома брзо досеже неслућене спортске висине. Још јуниор, а далеко надмашује све досадашње резултате, како клупске, тако и на нивоу Србије. Слободно се може рећи да му, тренутно нема равна ни у региону. Од прве победе у Израелском Еилату, на трци Европског јуниорског купа граби крупним корацима напред и сад, кад је на званичном почетку сениорске каријере, надамо се да ће под стручним надзором проф. Фратрића бити узор и управо пристиглом „трећем валу“ младих нада.

Браћа Томин, Б. Карановић, З. Павлов, В. Балинт, Л. Вујчић су, надајмо се тек претходница неких нових клинаца, које ће талас нових, младих тренера и на новим базенима увести и успешно водити кроз триатлонске воде.

Време ће показати где и како иде тритлон клуб „Динамик“. Надајмо се да ће то бити у складу са његовим именом, који су му дали сами чланови из оног првог, најбројнијег таласа у који можемо убројати и њихове родитеље. Несебично су помагали и постали и остали део клуба и његове историје.

Надајмо се зато, да ћемо за следећу деценију имати пуно, пуно више тога да пишемо, да ће тако бити и у краћем року за две године, колико траје закуп ове електронске адресе; а занимљива је и следећа година која се може написати као 20 10.

Зоран Зивлак