|
FG Pešačenje : PLANINSKO PEŠACENJE
Ovaj vikend oznacio je pocetak jednog lepog i zanimljivog projekta .Svaku poslednju nedelju u mesecu ispunicemo planinskim pešacenjem u našoj brdskoj lepotici, Fruškoj gori, koja nam je na dohvat ruke sa svim njenim lepotama tokom cele godine. Zapravo, ne cinimo ništa tako novo i posebno, ali višesatno pešacenje ce nam otvoriti neke nove vidike, steci ce se neko novo iskustvo ... I za pocetak, prekrasno vreme; nadležni su nam obezbedili predivan, Suncan dan; miran i bez vetra. Ovaj novembar, leta gospodnjeg 2006. godine ce inace ostati upamcen kao neki produžetak miholjskog leta i svaki takav dan je pravi dar.U ovom periodu priprema to omogucava da se plan i program prof. Fratrica u potpunosti (citaj vožnja bicikla) ispuni. Tako se nas deset clanova i prijatelja kluba okupilo u toplo, prepodne kod mosta "Sloboda", odakle smo prigradskim autobusom za dvadesetak minuta stgli do poslednje Paragovske stanice u samo podnožije F. gore. Nakon, kraceg pešacenja uz glavni put i dolaska do raskrsnice dva pravca za Venac skrenuli smo levo i ušli u šumu.Voda današnjg pešacenja,stari planinski vuk Bora Drcelic,za kojeg je pravilnije reci da zna svaki list, a ne stazu, poveo nas je zelenom markacijom u pravcu Iriškog Venca. Posle jednosatne šetnje,koja nas je blago ( ne racunajuci dva odseka) vodila uzbrdo stigli smo do "Partizanskog puta", u blizini spomenika.Suncem okupane padine i panoramski pogled na deo N. Sada, kao i na ošteceni toranj EV ostali su za nama, a mi smo pored starog hotela produžili do prometnog I. venca. Pun izletnika i buke mnogobrojnih vozila nije nas dugo zadržao. Naišao je i jak policijski konvoj koji je pratio autobuse sa navijacima "Vojvodine". Partizan - Vojvodina 0:1 (2-2). Sledio je z atim, najinteresantniji deo šetnje. Put do manastira Novo Hopovo.Uzanom stazom,koja je na par mesta preprecena oborenim stablima,put nas je vodio dubokom jarugom potoka Jelence.Interesantan pejzaž u poznu jesen menja se u podnožju, gde se smestio jedan od mnogih fruškogorskih manastira-Novo Hopovo.Okolo novi asfaltni put i parking, a unutra stari mir i spokoj.Posle kraceg hodocašca nastavljamo dalje.Ispevši se do glavnog puta,Turskim brdom okrecemo nazad u smeru Venca. Ubrzo skrecemo ulevo,nailazimo na markaciju koja nas vodi put Vrdnika.Pitomim južnim obroncima krivudamo,da bi naišavši na raskrsnicu skrenuli desno i opet kroz šumu pošli jace uzbrdo.Krajolici se smenjuju,tako da gotovo i ne primecujemo kad smo stigli drugi put u toku ovog dana do "Partizanskog puta"(baš je partizanski u ovo doba blagostanja i prosperiteta). Tu je raskrsnica Kraljeva stolica,a od nje staza u dužini nešto vecoj od cetri km skoro sve vreme nizbrdo vodi ka Popovici.Vidi se to i po mnogobrojnim nedeljnoposlepodnevnim šetacima(za razliku od ostalih pravaca gde nismo sreli ni jednu živu dušu). I mi osetimo blizinu Desinog Doma i "zov" rucka na 302 m n/m. Posle skoro pet sati šetnje prepuštamo se tom miru i spokoju.Uskoro pada i mrak.
|