01. Decembra održana je i poslednja trka iz serije Evropskih juniorskih kupova, i to veoma uspešno za TK"Dynamic" i Srbiju.

Ognjen Stojanović je osvojio prvo mesto sa vremenom 1:00:42 (9:51 - 31:57 - 16:56) , i tako prikupio maksimalnih 500 ETU bodova, čime je ovu sezonu završio na trećem mestu u ukupnom plasmanu Evropskog junioskog kupa.

 

REZULTATI >>>>>>>>>>

SLIKE >>>>>>>>>>

 

U age-group trci učestvovao je i Zoran Zivlak i stigao 5 u cilj u svojoj starosnoj kategoriji.

____________________________________

Aktivnosti triatlon klub-a "Dynamic" su ovom trkom i zvanično završene...

2007.-a je bila veoma uspešna, i naš klub je još jednom dokazao da je ubedljivo i bez premca najuspešniji klub u zemlji a i šire, što svedoče i postignuti rezultati na velikim takmičenjima:

 

- PRVO I DRUGO MESTO NA ETU JUN. KUPOVIMA, KAO I III MESTO U KONAČNOM PLASMANU

- ZLATNA MEDALJA SA BALKANSKOG PRVENSTVA

- 3 ZLATNE MEDALJE SA DRŽAVNOG PRVENSTVA

- 37. MESTO NA ELITNOM JUNIORSKOM SVETSKOM PRVENSTVU, I 7 MESTO NA SVETSKOM PRVENSTVU U AGE-GROUP 30-35

 

- U 2008.-oj opravdano očekujemo, i nadamo se još boljim rezultatima...

 

TEKST - EILAT by. Zoran Zivlak

 

POLURAZGLEDNICA IZ IZRAELA

Prvo da objasnim ovo polu iz naslova-pa prepolovili smo naš boravak u ovoj svetoj zemlji, zemlji žarištu Bliskog istoka itd., te tako izbacili turisticki deo našeg 3000 km dugog putovanja. No, sve to nije tako bitno ili je manje bitno kad je glavni cilj ovog puta na špic Akabskog zaliva vizionarski ostvaren. Ognjenova pobeda I trece mesto u ovogodišnjem plasmanu Evropskog juniorskog kupa je veliki sportski uspeh. Uspeh kome se nismo nadali prošle godine u ovo doba, uspeh koji ni Ognjen, verovatno nije zamišljao u svojim najšarenijim maštarijama-ali smo svi na tome radili I evo!

Let do Tel Aviva je bio u vecernjim satima, te tako nismo mogli da uživamo u pogledu na Levant , ali po sletanju mogli smo da uživamo na +17, što je posle naših tri stepena bio pravi užitak.Tako smo se polako približili I cetvrtom godišnjem dobu u poslednjih desetak dana.Polako je znacilo više od cetri sata vožnje autobusom do Eilata.

Nastavak nocnog putovanja je znacio manje gledanja I podsecanja na predele I gradove na putu do Crvenog mora. Be Ševa, Dimona, Hazeva, spuštanje u depresiju Mrtvog mora, putovanje (polu) pustinjskim predelima. Halucinogeni pejzaži koje smo ipak videli u ekspresnom povratku.

Sad je vreme, kako nalaže red I obicaj da spomenemo pomoc koju nam je pružio Dragoslav Jevric, bivši golman reprezentacije, a trenutno cuvar mreže u “Makabiju” iz Tel Aviva. Kako smo se I dogovorili u telefonskim razgovorima, docekao nas je I brzo prebacio do grada, kako bi što pre nastavili putovanje; rezervisao nam je I hotel za to vece, ali smo mi ipak nastavili dalje sa obecanjem da cemo se videti u povratku. Medutim, to vece on je imao utakmicu I nismo se sreli (p.s. primio je tri gola, a u svim utakmicama kvalifikacija za svetsko samo jedan- I sad kažu nema nameštaljki). Koristimo ovaj pasus da mu se još jednom zahvalimo.

Stigli smo u Eilat u samo svitanje I odmah se “pobrinuli “ za smeštaj. O tom delu nebih više u ovom tekstu. Sam grad, kao da baštini arhitekturu sredozemnih luka, arabijskih pustinjsko-gusarskih utocišta I hi-tech americkih hotelskih kompleksa. Zanimljivost je, da grad od tridesetak hiljada duša uopšte nema semafore, vec sav, poprilicno gust saobracaj “regulišu” kružni tokovi; a uz to u samom gradu, gotovo njegovom centru smešten je I aerodrom.

Sve ovo smo videli I prošli kroz same trke. Jedino, što nismo bili smešteni u nekom od onih velelepnih, višespratnih hotela, ali smo ih obišli kod prijavljivanja I kod zvanicnih I kod nezvanicnih vecera pri cemu su nam služile razne akreditacije. Prvi dan je bila moja trka tj.više trka za sve starosne kategorije. Od ranog jutra redali su se, pocevši od najmladih, triatlonci, njih na stotine u trkama kratkim do olimpijskog. Dve tranzicije, od kojih veca velicine fudbalskog igrališta. Pravi sajam, festival triatlona, a nije ni cudo, jer culi smo njihov savez broji ~2ooo clanova-pun jedan od onih velikih, glamuroznih hotela. O opremi da nepricam, sajam u sajmu-expo je bio vrh.

No, nebije boj…ja stigoh dvanaesti, bilo je interesantno pocevši od samog plivanja(sa sve šarenim ribicama), preko vožnje do I kroz pustinju (I prašumu palmi) do trcanja u nepreglednoj reci triatlonaca.

Dan posle došle su na red glavni triatloni. Ognjenova trka iziskivala je ustajanje u cik zore, pa I ranije. Po polumraku dolazimo I nameštamo se u tranziciji, a onda dolazi kašnjenje u trajanju školskog casa-pravi školski cas im je Ognjen održao I suvereno pobedio. Njegova pobeda, ustvari ni jednog trenutka nije dolazila u pitanje, samo ju je malo pomutilo slabo organizovano proglašenje upriliceno neposredno posle glavnog happening-a-trke svetskog kupa.Ako smo jednog predstavnika u tim dogadanjima izgubili, sasvim sigurno jednog dobijamo!

Odužila nam se ova godina, neka nam I sledeca bude najmanje takva, pa još uspešnija-bice I više razglednica I više varošarija!