24. Oktobra je održana pretposlednja trka iz serije Evropskih juniorskih kupova.

Srbiju i TK"Dynamic" je predstavljao Ognjen Stojanović.

U konkurenciji od 60 takmičara stigao je u cilj kao 9.-ti.

Trenutno je na petoj poziciji na ETU Junior Cup rankings.

 

REZULTATI TRKE >>>>>>>>>>

ETU JUNIOR CUP RANKINGS >>>>>>>>>>

 

TK"Dynamic" je predstavljao još i Zoran Zivlak u age-group trci i zauzeo 20.-to mesto.

_______________________

“PUSTO TURSKO”

 

Nešto slabo pišemo za naš sajt! Evo prilike da se ta “tradicija”prekine. Prošle nedelje troclana ekspedicija našeg kluba: Franja (prof.dr.Fratric- trener), Ognjen Stojanovic - mlad I perspektivan, citaj ”I mi konja za trku imamo”) te ja, Zoran (odavno je zora moja prošla - veteran Zivlak, nešto kao voda puta) pošli smo put Alanje u Turskoj. Istorijsko-T(veliko)uristicka prestonica južne, sredozemne obale, gotovo naspram Kipra ugostila je po 17. put triatlonce, organizujuci evropski kup za seniore I juniore. E, upravo je to bila naša šansa da posle više neuspešnih prilika dodemo u Alanju u oktobru, da Ognjen posle Beca, Tisaujvaroši, Bleda odradi još jednu dobru trku kupa, uzme još koji bod I popravi svoje trenutno peto mesto.

Na relativno dalek put smo krenuli zahvaljujuci sredstvima koja su nam dodelili savezi (više saveza nego takmicara) i ljudi dobre volje (koji ce se prepoznati) u narodu poznati kao sponzori ili ti donatori. Necu ovog puta o kodu koji je nama dodeljen I koji je nas opredelio da radimo ovako nešto, odnosno da idemo u tamo neku južnu maloaziju da se trkamo, a nadjacavali smo se uglavnom sa slovenskom bracom. No, pre toga malo tehnickih detalja o putu, jer mu ovaj tekst dode I kao neki izveštaj njegovom velicanstvu BANCI ( bez njih se danas nemože-zar ne!) preko kojih su išla malopre spomenuta sredstva.

Let Turkish airlines (turk hava yollari) iz Beograda u 13 I 40, nas preko Bugarske spušta u ogromni Istambul u 16 I 20 po njihovom vremenu. Posle kratkokrajnog lutanja, šetnje hodnicima Ataturk aerodruma I prvim kontaktom sa poznatom turskom gostoljubljivošcu zvanom bakšiš, prelazimo na domaci let za Antaliju. Iza nas je ostala hladna I kišovita jesen sa pet stepeni, a doletevši na jug docekalo nas je +17 kasnovecernjih u Antaliji. Organizovani prevoz, koji je koštao ?? nas je dobrim putem brzo prebacio u 120 km udaljenu Alanju. Tamo nas docekuje mediteranska atmosfera ( Levant je to) I hotel “Panorama” –em leteli, em hotel sa cetri zvezdice. O švedskom stolu za dorucak I veceru necu ovog puta, jer za to bi trebao poseban sajt.

Sledeci dan smo se aklimatizovali; tj. kupali u moru, uživali na plaži, vozili po behaton plocama (onakvim kakve su I kod nas), da bi slucajno naišli na mesto gde se vršilo prijavljivanje za trku. Jeste u turskom stilu, ali baš ne prilici trci tog nivoa. Tu smo vec videli (ono što je bilo u najavi), da ce ovo takmicenje biti neka vrsta otvorenog prvenstva Sovjetskog Saveza. Rusi, Ukrajinci, Kazahstanci, Belorusi, a I ruski je bio zvanicni jezik takmicenja; o uspesima kasnije. Uvece smo prisustvovali zvanicnom sastanku I veceri, gde smo videli stare, a I upoznali neke nove prijatelje – dakako Ruske.

Došao je dan trke-trka. Ognjen je prvi bio na programu, vec u devet casova. Organizovali smo se I vođeni trenerom Fratricem krenuli u ovaj projekat. Sa njemu svojstvenom opuštenošcu iza koje se krije sasvim dovoljno takmicarskog naboja Ognjen je krenuo u “boj” sa bracom. Ispostavilo se da je osam njih taj dan bilo bolje-što starijih, što mladih (izvolite, pogledajte rezultate) iako je O. odlicno plivao, vrlo dobro vozio, ali nešto slabije od ocekivanog trcao. Tek u trecem krugu je “protrcao”,što sam I ja zabeležio ( ali ne baš slavno, na kamkoderu). Manje-više Ognjen je bio zadovoljan, a važno je bilo što je zadržao peto mesto u generalnom plasmanu.

Ostale trke su donele uspehe onih najbrojnijih (Mališev, muški senior ; Yelistratova kod devojaka, jedino je juniorka Charayron odnela zlato van SSSR-a). Popodne (15:15) startovala je trka veterana I ostalih po godištima, gde je bilo nas stotinjak. Interesantna je bila vožnja brodom I gotovo start sa njega,zagrevanje, a zatim sa obale kroz dugacak plicak. Plivalo se gotovo kilometar otvorenim morem, ali srecom nije bilo velikih talasa, da bi se potom uplivalo u luku. Brza vožnja (u mom slucaju oko34 km/h), kao I u ostalim trkama po skroz ravnoj stazi, da bi se na trcanju videlo “koliko je sati”, jer bilo je jedno brdašce, pa pet puta. Prvi kroz cilj je prošao Belorus Ziyatdzinau, 2:08.18, dok sam ja sa 2:29:00 zauzeo, što ono kažu zlatnu sredinu. Zadovoljan sam, jer ovo je trka vec na kraju sezone, a I peti ovogodišnji olimpijski triatlon završavam u +/- koji minut, shodno profilu staza, a I zavisno od njihovih dužina.

Znaci, zadovoljni I pomalo umorni odlazimo na završnu veceru I dodelu nagrada., koje se nebi postideo ni neki sultanski dvor – a što Rusi piju!!!

Dan posle – malo, isuviše malo za uživanciju. Obilazak starih zidina, crvene kule kao najvece atrakcije iz 13. veka, starih sokaka, orijentalne mešavine starog I novog; a od onog turistickog, osim gomile hotela, svakako najveca komperativna prednost Turske je ono cuveno: “Majfrend, ajdu best prajs forju!” Verovatno ducana imaju više nego hotela I kuca zajedno.

Poslednji dan I rani povratak tako da je bilo samo jutarnje kvašenje nogu u moru ; vožnja do Antalije duž lanaca hotela-prvi let,drugi, I vec u 12:40 smo na Surcinu, doduše još uvek u sandalama, šorcu I kratkim majcama.

Brzo nas je cekanje I vožnja do N.Sada vratila u našu jesen.

Pogledavamo nove projekte!

Zoran Zivlak